Општина Прибој је подржала фестивал "Дани Данила Лазовића". Као израз воље да унапреди културну динамику и одржи сећање на великана српске глуме Данила Лазовића, председник општине Прибој постао је покровитељ фестивала.
Целокупан значај ове манифестације није само локалног карактера већ је циљ фестивала да поприми широки регионални капацитет.
О Прибоју
Општина Прибој се налази у југозападној Србији, у шумовитој области Старог Влаха, у плодној долини реке Лим. Прибој је смештен на тромеђи Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, а граничи се са општинама: Чајетина, Нова Варош, Пријепоље, Пљевља, Чајниче и Рудо.
Све информације о општини Прибој можете потражити на: www.priboj.rs
Мала историја Прибоја
Званични писани извори дају податке о насеобини Прибој од почетка 15. века, али се са сигурношћу може тврдити да је утврђени град Јагат на Малом Бићу зидан у 13. или 14. веку.
У 13. веку се први пут помиње и Жупа Дабар чије је седиште било у Бањи. Бању као утврђено насеље и напредан град помиње арапски географ, Ел Идриз Абдулах давне 1153, а тај епитет она задржава и у времену Немањића и њихових велможа Војиновића, Алтомановића и других. Од 1219. до 1698, када Турци спаљују и руше манастир Светог Николе, Бања је била седиште Дабарске епископије.
Под Турску управу Прибој долази између 1459. и 1463. године, када се први пут у турским изворима и помиње. Под влашћу Османског царства остао је све до 1912, када је ослобођен и припојен Краљевини Србији. За време Турске управе Прибој припада, привремено, разним кадилуцима, срезовима, у Вишеграду, Чајничу, Новој Вароши, Пријепољу и Пљевљима а повремено је бивао и самосталан. Након Бечког конгреса 1879. године у Прибој долази и Аустро- Угарски гарнизон ( Зеленац и Бања ), који у Прибоју остаје до 1909. године. Долазак Аустроугарске војске доводи до развоја трговине, заната и других услужних делатности, а саграђен је и први хотел савременог типа.
Са избијањем Првог светског рата 1914, Прибој добија прворазредан стратешки значај. И поред добро организоване одбране, у јесен 1915. године прибојски крај је допао под окупацију аустроугарске војске. Окупација је трајала све до новембра 1918, када Прибој улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Између два светска рата Прибој се развија врло споро, изузев трговине и занаства. Изградња друмских путних праваца од Прибоја према Новој Вароши и Пријепољу, па према Рудом, Пљевљима и Сарајеву, а нарочито пруга Увац – Прибој, ојачава трговински промет Прибоја . Развој занатства и трговине доводи до активирања становништва на формирању спортских друштава и организација као и културно – забавног живота.
Наступајући од Вишеграда преко Бијелог брда у Прибој су 17. априла 1941. године ушли Немци. Поделом окупационих територија Прибој је припао италијанској окупационој зони и у њеном саставу остаје до 1943. кад их мењају Бугари. Почетком 1945. године отпочеле су операције на ослобађању ових крајева. Делови треће Санџачке 12. јануара 1945. ослобађају Прибој и околину.
Почетак Другог Светског рата Прибој је дочекао без индустријских предузећа, али његов крај означио је нови почетак и убрзану индустрализацију. Поред индустрије, развија се трговина, угоститељство, грађевинарство и друге услужне делатности. Млинско предузеће „12. јануар“, дрвно-индустријско предузеће „Лим“ , угоститељско предузеће „Бић“, комунално предузеће „Услуга“ , индустријска конфекција ИНКОП, саобраћајно предузеће „Ракета“, индустрија „Полиестер“, грађевинско предузеће „Изградња“, фабрика синтетичких смола „ЕПОXИД“, а нарочито фабрика аутомобила ФАП усмеравали су развој Прибоја.
Поред замаха индустрализације, препород доживљавају и друштвене делатности. Изграђен је Дом културе, отварају се нове школске зграде и здравствене установе. Мења се и број становника. Долазе нови радници из Словеније, Босне и Херцеговине, унутрашњости Србије. Повећава се број градског становништва приливом радника са сеоских подручија. На левој обали Лима, у Читлучком пољу, изграђен је Нови Прибој- популарно назван Насеље. Шире се и приградска насеља у Мраморју, на Зеленцу, на Мостини, Подинама, Пољицу, Јармовцу и др.
Од 1913. до 1946. године Прибојској општини припадала су и места Марића Луке, Штрпца, Плема, Увац, Борановићи, Миоче и Мокронози, а од 1946, припадају општини Рудо.
Данас је Прибој општина на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Прибој нуди различите културне и туристичке садржаје. Препознатљив је по доброј храни, срдачним домаћинима и томе да се људи увек враћају у Прибој.