Победником фестивала „Дани Данила Лазовића“ 2015. године
Страхиња, Ви сте победили пре две године на фестивалу “Дани Данила Лазовића”. Опишите нам шта за Вас значи ова победа?
За мене је то велика привилегија и дивно искуство. Поносан сам што сам носилац повеље која носи Данилово име и кад год је погледам у соби сети ме на лепо дружење и срдачне људе из Прибоја.
Некада је била пракса да победник учествује у раду стручног жирија. Ви сте последњи победник који је имао ту част, с обзиром на то да од ове године састав жирија углавном чине професори са академија и уметничких факултета и истакнуте колеге са дугогодишњим искуством. Да ли је било тешко оцењивати младе колеге, са којима сте или вршњаци или приближно истих година?
Леп је осећај наћи се за истим столом са професорима и нашим великим глумцима. Мада се нисам осећао као да сам део жирија него да сам глас публике. Углавном сам оцењивао колеге(да не кажем кандидате) по томе колико су дали себе у песми и то пренели на нас (публику). Увек сам се пре оцењивања консултовао са Горицом Поповић да ли се слаже са мојојм проценом па сам на тај начин увек имао мишљење неког ко је компетентнији од мене. Мислим да су на тој такмичарској вечери сви студенти победници. То није никаква фраза јер сама чињеница да су део фестивала који слави поезију и сећање на нашег данила је колективна победа.
Вашу младу, али плодоносну каријеру обележиле су како филмске и телевизијске, тако и позоришне улоге. Која Вам је омиљена и зашто?
Немам још иза себе довољан број наслова представа или филмова да бих могао да кажем која ми је улога најдража или омиљена. Углавном све што сам радио, било у позоришту или на филму је прошло у сећању на људе са којима сам се дружио док смо нешто стварали и искуства која су везана за дешавања ван сцене или иза камере.
Фестивал “Дани Данила Лазовића” чува сећање на лик и дело Данила Лазовића и афирмише говорење поезије. Колико је важно да негујемо поезију?
Сваке године је фестивал све већи што значи да поезија живи и да постоје млади људи који је негују и воле да је говоре. Не пружа се тако често прилика да се студенти са свих академија из регије друже на једном месту, размене искуства па и стихове омиљених песама.
Разговарао: Душан Јанковић