Музичком гошћом фестивала „Дани Данила Лазовића“.
Ове године на фестивалу “Дани Данила Лазовића” по трећи пут ће се публици представити музички гост. Да ли сте узбуђени што ћете имати прилику да, заједно са нама, будете део јубиларног фестивала и да ли сте некада били у граду на Лиму?
У Прибоју нисам никад била и много ми је драго да долазим на фестивал да се придружим својим колегама и младим и старијим и велико ми је задовољство што сам позвана да будем део јубиларног фестивала. Имам најдубље поштовање за градове који постују културу и тим путем на најлепши начин помажу развој своје средине.
Не верујем да неко у Србији и региону не памти Ваше маестралне телевизијске и филмске улоге. Који пројекат бисте посебно издвојили као важан за Вас лично и Вашу каријеру?
Пројекат који је вероватно највише утицао на моју каријеру је филм Горчина Стојановића “Убиство с предумишљајем” и до данас ми је то најдража филмска улога, јер је прва и јер је имала велики утицај како на мој приватни, тако и на мој професионални живот.
Позориште је такође део Вашег уметничког света. Да ли можемо очекивати да Вас ускоро гледамо у некој од нових продукција?
Управо је у Београдском драмском позоришту изашла премијера “Зојкин стан” по тексту Булгакова у резији Наташе Поплавске. После доста година одсуства са позоришне сцене добила сам дивну прилику да заиграм са својим сјајним колегама из ансамбла БДП-а као и са групом изузетно даровитих нових младих глумаца и одиграм главну улогу у овој представи која је на један савремен, храбар и узбудљив начин дочарала публици причу о Зојкином стану и времену Октобарске револуције. Друштвена превирања и сналажење људи у том периоду, огромне осцилације у моралу, етици и људи који су спремни на све и натерани на свако могуће прилагођавање у тренутку кад историја уздрмава њихово друштво на свим нивоима је тема коју смо сви у представи осетили као изузетно актуелну тему у нашем времену.
Прибој је град који као своју централну културну манифестацију дефинише баш овај фестивал и он је давно прешао локалне оквире и израстао у важан регионални фестивал. Колико је важно неговати успомену на лик и дело уметника какав је био Данило Лазовић?
Предивно је кад град посвети фестивал свом глумцу и на тај начин очува сећање на њега и његову каријеру. Глумци трају дуже и живе даље кад се гаји сећање на њих и кад се под њиховим именом окупљају њихове колеге и нове генерације које долазе сазнају више о колегама који су радили и стварали пре њих. То је прави начин да се очува и поштује каријера једног глумца који више није са нама.
Ваш музички опус углавном се базира на џез и филмској музици, али нема грађанина Србије који не памти песму “Кажи зашто ме остави” којом сте дебитовали као вокална уметница. Колико је важна музика за Вас?
Музика је увек била неодвојиви део моје каријере и помогла ми је да стекнем већу контролу над својом каријером. Музичари имају дефинитивно више могућности да наступају и приближе се својој публици него што то глумци имају. Глума је тимски рад и подразумева дуге припреме пројеката, од налажења текстова, средстава или сцене за продукцију представе, тако да је мени музика омогућила да имам континуирани контакт са сценом што је за све нас који живимо од сценског појављивања и стварања најважнији аспект рада и трајања. Песма “Кажи зашто ме остави” је нешто по чему ће ме увек памтити јер се појавила у изузетно снажном тренутку за нажу средину и одзвонила свом снагом. То је нешто што нико није могао да предпостави или контролише али десило се. Оставила је дубок траг и осећам огромно задовољство али и одговорност и дан данас према тој песми која је многима била веома важна у изузетно захтевном тренутку, а мене приближила публици можда више него и један други пројекат у каријери.
Прибој је град који поред овог фестивала има чак још два фестивала поезије. Колико је она важна за једано друштво и културу уопште?
Сваки фестивал и културни догађај који подржава поезију је од изузетне важности за свако друштво. Ми живимо у изузетно прозним временима и поезији није лако да опстане у временима кад је грубо преживљавање у првом плану. Све је сведено на практичност и логику не би ли се олакшао ход по земљи. Поезија је та која нам нуди тренутак да се одвојимо од свакодневице и сагледамо и себе и свој живот из једне шире и духовније перспективе. И у томе је њена вечна вредност због које дубоко верујем да никад неће нестати.
Разговарао: Душан Јанковић