Direktor Zavičajnog muzeja Priboj
1. Zavičajni muzej u Priboju je osnivač festivala "Dani Danila Lazovića", pored Doma kulture. Kako biste ocenili prošlogodišnji festival?
S obzirom da 2013. godina bila početna (osnivačka) godina „Dana Danila Lazovića“, sam početak Festivala je više nego uspešan. Posebno se zahvaljujemo predsedniku žirija, gostima glumcima i članovima porodice na angažovanosti oko Festivala. Pošto takmičenje u kazivanju poezije studenata glume predstavlja orginalnu zamisao Festivala, time je prva godina Festivala uspešnija.
2. Ove godine festival će otvoriti izložba plakata i programa predstava u kojima je igrao Danilo Lazović. Koliki je značaj ovakvog festivala za grad kao što je Priboj i šta očekujete od ovogodišnjeg festivala?
Koncept Festivala osmišljen je pre njegove prve izvedbe. Sastavni deo festivala je i izložba, prošle godine vezana za biografiju Dnila Lazovića a ove godine vezana za njegovu glumačku karijeru. Stoga izložba plakata i programa predstava u kojima je igrao Danilo Lazović na svojevrstan način predstavljaju presek (prezentaciju) njegove stavralačke karijere. U narednim godinama radićemo izložbe pozorišnih kostima, artefakata i dr. Krajnji cilj je da se u petogodišnjem programu zaokruži Danilovo stvaralaštvo kroz eksponate vezane za njegov rad. Ideja vodilja za organizovanje „Dana Danila Lazovića“ je pokušaj da se grad Priboj oduži jednom od najznačajnijih sugrađana. Svakako da on nije jedini značajan Pribojac ali je u poslu kojim se bavio, glumi, svakako za sada najznačajniji. Takođe je ideja bila da ne kopiramo već postojeće slične festivale vezane za naše glumce, poput Zaječara, Kragujevca i dr. već da programu damo originalan sadržaj. Od ovogodišnjeg festivala očekujemo da će na takmičenju kazivanja poezije učestvovati najbolji predstavnici glumačkih akademija iz regiona, što je svakako i najznačajniji deo programa „Dana Danila Lazovića“.
3. Zavičajni muzej u Priboju može ponuditi mnogo kreativnih sadržaja svim posetiocima i učesnicima festivala. Šta posetioci, po Vašem mišljenju, ne bi trebalo da propuste iz postavke muzeja?
Zavičajni muzej Priboj je jedna od najmlađih muzejskih ustanova u Srbiji. Pre dve godine dovršena je adapracija dela njegovog prostora planiranog za stalnu muzejsku postavku i lapidarijum. I ako je u javnosti nedovoljno publikovano kulturno nasleđe pribojskog kraja, ovo područje spada u red prilično istraženih regija i bogatog nasleđa. Dovoljno je pomenuti da se na pribojskom području nalazi dvadesetak neolitskih naselja, preko 120 humki iz različitih perioda praistorije, više antičkih spomenika, oko 750 srednjevekovnih spomenika (mramorova), 5 utvrđenih srednjevekovnih gradova, 2 manastira i dr. Sve je to osnova za buduću stalnu muzejsku postavku.
U ovom trenutku u muzeju je postavljeno 5 tematskih izložbi, od kojih su dve vezane za legatore: Nadeždu – Nadu Vitorović i prof. dr Vujicu Jevđevića. Jedna izložba vezana je za Danila Lazovića i jedna za staro varoško odevanje. Izložbom „Tragom jarmovačkih rudara“ prezentovan je samo deo arheološkog blaga pribojskog kraja. Rudnik Jarmovac, koji se nalazi na periferiji Novog dela grada, jedan je od tri najstarija rudnika bakra uEvropi i nezaobilazan je činilac o spoznaji vezanoj za najstarije rudarstvo. Svim učesnicima festivala stoji na raspolaganju prezentovane izložbe kao i mogućnost obilaska srednjevekovnih manastira u Banji i Mažićima.
4. Koliko je za Vas, kao čoveka koji istražuje i dokumentuje prošlost, važna činjenica da je Priboj kao grad rešio da podrži festival koji čuva sećanje na doajena srpskog glumišta Danila Lazovića?
Vrednosti jednog garda, pored kulturno-istorijske baštine, privrede i godtoljubivosti, čine i značajni pojedinci koji su u njemu rođeni ili odrastali. Nažalost u Priboju se tek začelo sa odavanjem priznanja značajnim sugrađanima. Zavičajni muzej Priboj inicijator je ideje da bar najznačajniji Pribojci dobiju najjednostavnije priznanje kroz naziv ulice. No, nadam se da to neće biti jedini sadržaj već da ćemo osmisliti niz načina odavanja priznanja svojim sugrađanima, poput „Dana Danila Lazovića“, galerije „Nadežde – Nade Vitorović“ i spomen kuće Vujice Jevđevića. Naravno da je za to potrebna i podrška Opštine Priboj, pa i šire. Privredna kriza koja je zadesila Priboj svakako negativno utiče na podizanje kulturnog nivoa žitelja pribojske opštine, ali s vremenom i to će se prevazići.
Razgovarao: Dušan Janković