Разговор са Савом Дерикоњићем

Директор Завичајног музеја Прибој

1. Завичајни музеј у Прибоју је оснивач фестивала "Дани Данила Лазовића", поред Дома културе. Како бисте оценили прошлогодишњи фестивал?
С обзиром да 2013. година била почетна (оснивачка) година „Дана Данила Лазовића“, сам почетак Фестивала је више него успешан. Посебно се захваљујемо председнику жирија, гостима глумцима и члановима породице на ангажованости око Фестивала. Пошто такмичење у казивању поезије студената глуме представља оргиналну замисао Фестивала, тиме је прва година Фестивала успешнија.
2. Ове године фестивал ће отворити изложба плаката и програма представа у којима је играо Данило Лазовић. Колики је значај оваквог фестивала за град као што је Прибој и шта очекујете од овогодишњег фестивала?
Концепт Фестивала осмишљен је пре његове прве изведбе. Саставни део фестивала је и изложба, прошле године везана за биографију Днила Лазовића а ове године везана за његову глумачку каријеру. Стога изложба плаката и програма представа у којима је играо Данило Лазовић на својеврстан начин представљају пресек (презентацију) његове ставралачке каријере. У наредним годинама радићемо изложбе позоришних костима, артефаката и др. Крајњи циљ је да се у петогодишњем програму заокружи Данилово стваралаштво кроз експонате везане за његов рад. Идеја водиља за организовање „Дана Данила Лазовића“ је покушај да се град Прибој одужи једном од најзначајнијих суграђана. Свакако да он није једини значајан Прибојац али је у послу којим се бавио, глуми, свакако за сада најзначајнији. Такође је идеја била да не копирамо већ постојеће сличне фестивале везане за наше глумце, попут Зајечара, Крагујевца и др. већ да програму дамо оригиналан садржај. Од овогодишњег фестивала очекујемо да ће на такмичењу казивања поезије учествовати најбољи представници глумачких академија из региона, што је свакако и најзначајнији део програма „Дана Данила Лазовића“.
3. Завичајни музеј у Прибоју може понудити много креативних садржаја свим посетиоцима и учесницима фестивала. Шта посетиоци, по Вашем мишљењу, не би требало да пропусте из поставке музеја?
Завичајни музеј Прибој је једна од најмлађих музејских установа у Србији. Пре две године довршена је адапрација дела његовог простора планираног за сталну музејску поставку и лапидаријум. И ако је у јавности недовољно публиковано културно наслеђе прибојског краја, ово подручје спада у ред прилично истражених регија и богатог наслеђа. Довољно је поменути да се на прибојском подручју налази двадесетак неолитских насеља, преко 120 хумки из различитих периода праисторије, више античких споменика, око 750 средњевековних споменика (мраморова), 5 утврђених средњевековних градова, 2 манастира и др. Све је то основа за будућу сталну музејску поставку.
У овом тренутку у музеју је постављено 5 тематских изложби, од којих су две везане за легаторе: Надежду – Наду Виторовић и проф. др Вујицу Јевђевића. Једна изложба везана је за Данила Лазовића и једна за старо варошко одевање. Изложбом „Трагом јармовачких рудара“ презентован је само део археолошког блага прибојског краја. Рудник Јармовац, који се налази на периферији Новог дела града, један је од три најстарија рудника бакра уЕвропи и незаобилазан је чинилац о спознаји везаној за најстарије рударство. Свим учесницима фестивала стоји на располагању презентоване изложбе као и могућност обиласка средњевековних манастира у Бањи и Мажићима.
4. Колико је за Вас, као човека који истражује и документује прошлост, важна чињеница да је Прибој као град решио да подржи фестивал који чува сећање на доајена српског глумишта Данила Лазовића?
Вредности једног гарда, поред културно-историјске баштине, привреде и годтољубивости, чине и значајни појединци који су у њему рођени или одрастали. Нажалост у Прибоју се тек зачело са одавањем признања значајним суграђанима. Завичајни музеј Прибој иницијатор је идеје да бар најзначајнији Прибојци добију најједноставније признање кроз назив улице. Но, надам се да то неће бити једини садржај већ да ћемо осмислити низ начина одавања признања својим суграђанима, попут „Дана Данила Лазовића“, галерије „Надежде – Наде Виторовић“ и спомен куће Вујице Јевђевића. Наравно да је за то потребна и подршка Општине Прибој, па и шире. Привредна криза која је задесила Прибој свакако негативно утиче на подизање културног нивоа житеља прибојске општине, али с временом и то ће се превазићи.

Разговарао: Душан Јанковић

 

JoomShaper