Марија Новаковић, Академија драмских умјетности Тузла
“Велика ми је част и задовољство што ћу бити учесник вашег фестивала. Поезија је моја велика љубав, па се додатно радујем што је баш то предмет овог дружења. Једва чекам да упознам колеге са других академија, као и велике глумце. Драго ми је што сам дио овога поготово зато што је фестивал направљен у сјећање на једног великог глумца. Најраније сјећање на њега ми је из серије "Заборављени", коју сам гледала још као дијете. Поред осталих многобројних серија и филмова, асоцијација на Данила Лазовића ми је из интервјуа које сам гледала, гдје сам осјетила неку невјероватну доброту у њему, неку тако скромну и мирну енергију, коју је вјешто скривао иза својих улога. Тада сам пожељела да једног дана радим с њим. Без обзира што се то није десило, ово је прилика да, говорећи поезију, осјетим његово присуство на сцени. “
Андера Аковић, Академија сценских умјетности Сарајево
“Моја прва асоцијација на Данила Лазовица је дјетињство. Зато што је он био један од најупечатљивијих глумаца у серијама које смо сви тада пратили-то су биле праве породичне серије које подсјећају на топлину. Сјећам се да је био посебно духовит и да је играо Црногорца Śћепана. У мом сјећању је остао његов шарм и страст која је била видљива у свакој његовој улози.
Ово такмичење је потврда да и даље постоје људи који знају колико нам је поезија потребна, јер она зна како да нас врати себи. Враћање себи је једна од најбитнијих ствари које год доби да смо. Поезија нам отвара чула и голица машту, а срце нам отвара и грије. Ово такмичење је за мене пјесма. Пјесма упућена човјеку. Да човјек чује колико је лијеп и да може бити све. “
Никола Јездић, Академија уметности Нови Сад
“Када неко спомене име и презиме овог глумачког великана, не могу да се не сетим чувеног Шћепана Шћекица, лика којег је играо у серији "Срећни људи". Данило Лазовић је оличење неизмерне енергије, пожртвованости, достојанства и уверљивости коју је остављао на сцени и филму.
За мене учешће на овом фестивалу представља велику част и задовољство, првенствено јер се од малена бавим рецитовањем, а сада као репрезентер своје академије рецитујем у част глумца уз чије филмове и серије сам одрастао и осетио непоколебиву жељу да се једног дана бавим истом професијом.”
Иван Тодоровић, Академија сенских и филмских умјетности Бијељина, Универзитет Синергија
“Као неко ко од дечаких дана има афинитета према глуми, свакако да сам одрастао уз наше култне серије и филмове попут: „Срећних људи“, „Породичног блага“, „Стижу долари“, „Мала“, „Јагода у супер маркету“. Ти филмови и серијие су моја прва асоцијација на Данила Лазовића, то јест на његове улоге, Шћепана Шћекића, Богољуба Гагића-Черчила, Лаке Јовановића-Гуштера, у којима је Данило Лазовић показао широк спектар различитих ликова и тиме поставио високе стандарде у глуми. Самим тим његово име, има посебан значај за српску кинематографију и велики је узор за нове младе глумце. Сматрам да је Данило Лазовић био особа од које се могло и као од човека и као од колеге пуно тога научити, али нажалост ја нисам имао ту прилку да га упознам због његове преране смрти. Због свега наведеног велика ми је част да могу бити део овог фестивала који показује да велики људи попут Данила Лазовића не смеју бити заборављени и сматрам да ћу својим учешћем дати лични допринос томе.”
Катарина Јеличић, Факултет уметности Приштина са привременим седиштем у Звечану
“Част ми је и привилегија што ћу учествовати на такмичењу које је посвећено великом глумачком имену и што ћу први пут бити у једном од ретких градова који негује културу и поезију, која нас подсећа на праве вредности које се заборављају. Такодје, због дружења и размене искуства са колегама са других Академија. Прве асоцијације које ми падају на памет када се спомене Данило Лазовиц су: Шћепан Шћекић,Черцил,комичност,енергицност,поглед,продоран глас.”
Кристина Шиканић, Академија умјетности у Бањалуци
“Прва асоцијација на Данила Лазовића ми је серија "Срећни људи". Тада сам га први пут видјела, и уживала гледајући генијалног Шћепана Шћекића. Дарго ми је што сам добила прилику да учествујем на фестивалу посвећеном овом великом човјеку, који је успјевао и да нас насмије, и растужи, и духовно обогати. Дивно је што постоји овај фестивал, гдје чувамо од заборава његово име, лик и дјело.”
Дуња Стојановић, Факултет драмских уметности Београд
“Прва асоцијација, наравно - Шћепан Шћекић из Срећних људи, као и филм "Последњи круг у Монци". О учешћу на фестивалу...Увек сам волела поезију, али се никад нисам усуђивала да јој се у потпуности препустим. Али како је време текло на факултету, мислим да ми је поезија доста помогла, како ми кажемо, да се отворим. Да осећам. Да пробудим емоције у себи и да им допустим да раде уместо ума. Част ми је што сам предложена од стране професора да представљам факултет и то баш на данима поезије.”
Бојана Ђурашковић, Академија уметности Београд
“Велика ми је част што ћу бити део фестивала ове године, јер пре свега јако ценим и поштујем Данила Лазовића, иако мало ствари знам о њему и његовом животу ја лично (пошто сам рођена 1996.године) али сам многобројне његове улоге и читав један део његове каријере слушала из прича мојих родитеља, пријатеља и познаника. Прво што ме асоцира на њега јесте Народно позориште у Београду, јер је велике улоге одиграо у многим представама овог позоришта. Наравно играо је и у другим позориштима као што су Атеље 212, Звездара театар,... Цело своје детињство сам провела уз, а и одрасла на серијама ,,Бољи живот” ,,Стижу долари” и ,,Породично благо” Он је иза себе оставио печат како својим незаборавним улогама, тако и традиционалним животним начелима које је за живота истицао. Данило Лазовић је за мене увек био и биће велики глумац,велики човек и један од најоригиналнијих драмских уметника.”
Емилија Несторовић, Академија лепих уметности и мултимедија Београд
“Емилија: ( у себи) ,, моја жена дошла тебе, леле мене ; јел може лоза- а немој ме од кафе раздвајат' ; гледај како ова прави драму, ова је зло; моја прича је проста, ја сам глуму уписао из љубави; ту су нам и помогле оне прелепе наде које имате са осамнаест година...“ Увек ме је копкало колико то личности и људских светова у себи садржи једна тако, на први поглед, особа једнаких размера као и свако људско биће док на сцену не ступи дух у свом сјају, у свом величанству. Једино што му могу замерити јесте што је прерано потписао свој одлазак од нас са Оним горе. Остали смо жељни његовог самопрегора, његовог удаљавања од себе самог, његовог бриљантног говорништва, огромне енергије ,скривене емоције која је исијавала из очију пуних топлине и љубави у којима се јасно видело господство и племенитост . То је ваљда проклетство смртности, никада не прежалимо велике звезде и увек нам се чини да су прекратко боравиле на Земљи, те да су увек журиле да се врате горе, међу остале велике душе, међу остале звезде. Вероватно никад не преболимо оно њихово давање себе нама тако несебично.
И како онда, као студент са оним прелепим надама, да не будем почаствована што се „укрцавам“ на воз поезије које носи име Данило Лазовић. Бити одабран да на овако престижном студентском фестивалу учествујем свакако је привилегија. Али и одговорност – Данило Лазовић је био и остао велики учитељ говорништва.”
Марко Тодоровић, Факултет драмских умјетности Цетиње
"Прије свега желим да се захвалим у име наше академије на позиву да будемо и ове године дио вашег фестивала,јако ми драго што ћу представљати академију и што ћу имати прилику да упознам цијели механизам који стоји иза овог фестивала. Морам да вам одам признање на идеји да уопште створите један овакав фестивал о ком сам чуо све најбоље,и не бих га назвао такмичарским већ га доживљавам као једно подсјећање како нас самих тако и осталих људи на великог глумца какав је био Данило Лазовић. Велики глумац,један свестран умјетник ,уз његове филмове и серије само одрастали и васпитавали се. И наравно окупити академије из региона у данашњим временима је за сваку похвалу и једва чекам да сви заједно покушамо да ове године фестивал буде бољи него прошле године!
Чедомир Митевски, Факултет драмских уметности Скопље
Данило Лазовиќ е актер кој оставил зад себе маестрални улоги во многу југословенски и српски филмови, многу претстави, серии и ткн. Јас сум многу фасциниран од неговата енергија која секогаш ме освојуваше и потикнуваше кај мене да сакам да ја работам со уживање оваа професија, како што уживаше во неа тој. Данило Лазовиќ секогаш ме изненадувал со неговата суптилност, спонтаност и неговата неверојатна специфичност. Никогаш нема да заборавам на маестралниот лик Счепан Счекиќ и монодрамата која ја направил исто така во корелација со ова негово ремек дело. Јас сум фасциниран од тоа како неговата способност да посвети доволно внимание и на суштината и да се фокусира на деталите на еден лик. Не сум имал прилика да го гледам во театарска претстава во живо. Првпат го видов во серијата Породично Благо во улогата Богољуб Гагиќ. Гагиќ е нешто што и ден денес го зборувам и му се фасцинирам. Данило е еден од актерите кои нема да можам да ги заборавам, еден од легендите со кои сум го поминал детството низ тв екраните. Данило е за мене прав пример како треба еден актер да се игра со неговите ликови, да ги надоградува на секаков можен начин, да ги користи сите можности што неговото тело и неговиот глас му ги нуди на самиот актер. Неговиот говорен апарат е нешто што го тангира како еден уникатен човек и актер. Веднаш покрај Драган Николиќ и Бата Живојиновиќ е и Данило Лазовиќ. Овие легенди ги нема повеќе, нема да може никој да ги замени, секогаш ќе бидат покрај нас со нивните реплики, со нивниот прекрасен дух и душата која ја имале за оваа професија, која изобилува со многу пот и работа. Неможам да ги напишам сите моменти и сите делови од мојот живот кога се поистоветувам со нивните реплики колку ги зборувам и колку ми го имаат стоплено срцето, кога сум нерасположен и кога ќе се запрашам зошто токму театар, филм? Тие се тука, со нивните фамозни улоги и квантитетот и квалитетот што го носеа со себе. Данило е еден од ретките актери што можеше со еден збор да те замолчи, да те искара како мало дете, да те натера да се заљубиш и да се разгневиш, да слушаш, да се насмееш, да се растажиш, и сето тоа го правеше со вистинско срце. Чест ми е што сум дел од сето ова и се надевам дека ќе имаме и ние шанса да блеснеме некогаш како него и да се играме со цело срце како Данило. Јас сум многу благодарен што сум дел од фестивал што носи име на една ваква легенда која нема да ја заборавиме.